Teodora Krstović: Karate je deo mene i mog života

Osamnaestogodišnja karatistkinja iz Raške, Teodora Krstović, već godinama niže uspehe na domaćim i međunarodnim takmičenjima i važi za jednu od najvećih nada ovog sporta u Srbiji.

Karate je počela da trenira zahvaljujući ocu, koji ju je, kako kaže, uveo u svet borilačkih veština kada je imala svega četiri ili pet godina.

„I evo, nastavljam dalje da treniram“, kaže Teodora, dodajući da nije odmah znala da će karate postati njen životni poziv.

Između sedmog i osmog razreda, Teodora je učestvovala na Evropskom prvenstvu u Pragu. Tada nije osvojila medalju, ali to iskustvo smatra prekretnicom.

„Sledeće godine sam osvojila medalju na evropskom prvenstvu u Gruziji. To je moja prva najznačajnija medalja, emocije su bile beskrajne. Ta medalja bila je vetar u leđa da nastavim dalje, da se trudim i dajem sve od sebe.“

Putovanja i takmičenja postala su sastavni deo njenog života.

„Obilasci su prisutni, ali su nam takmičenja uvek u prvom planu. Kroz putovanja stičemo nove prijatelje i moram da se zahvalim ovom sportu, jer nije samo trening i rad, već i prijateljstvo i ljubav među ljudima.“

I pored brojnih medalja, svako novo priznanje za nju je novi početak.

„I dalje se radujem svakoj medalji. Nakon svake gledam na to kao novi početak da se trudim još više.“

Teodora ističe da je karate značajno uticao na njen karakter i način razmišljanja.

Kaže da ne može da zamisli dan bez treninga, a zahvalna je i školi koja ima razumevanja za njene obaveze.

„Naravno, gubim dosta, ne viđam se stalno sa drugarima iz Raške. Nisam toliko prisutna u školi, ali sve pokušavam da nadoknadim.“

Planira da karate ostane deo njenog života, bez obzira na buduće odluke.

„Planiram da nastavim da se bavim karateom. Šta god drugo odlučim, karate je uvek tu pored mene.“

Trenutno bira između studija psihologije i DIF-a, i kaže da će to biti jedna od težih odluka koje je pred njom.