Sećanje na Satelit i Dabu

Negde ’85. Ili ’86, j..m li ga, postojala je u čaršiji grupa „Satelit.“

Vežbalo se u prostorijama KUD-a. Mađar, Haris, Zec, Ubica i Neco. Nismo se baš ubijali od vežbanja, fora je bila u tome da se družimo, cirkamo i po malo sviramo.

Vežbali, vežbali, vežbali i … pada nam na pamet da zakažemo prvu svirku.

Klub omladine.

Provereno oko 250 ljudi staje. Nakrcali smo opreme katastrofa!!! Zauzeli pola prostora tako da publika nije ni imala neki komfor. Na ulazu čuveni Srećko Daba. Mi klinci, letimo… Sa oblaka gledamo dole.

U kafiću Apolo karantin pred svirku. Pije se pivo, bogami u to vreme se alkohol bolje i podnosio. Tane daje predlog da nas vozi do Omladinskog u svojoj hiljadu metara dugoj Volgi. Sve na nivou.

Nismo se nadali nekoj poseti, bitno je bilo da se svira, da se nešto događa. Plovimo Volgom raščanskim ulicama, idemo na svirku. Kakav fenomenalan osećaj. Zvezde, j.o te.

Stižemo, Tane nam otvara vrata, izlazimo, spuštamo se stepenicama i muk.

Nema gde igla da padne, narod sa kupljenim ulaznicama stoji ispred. Unutra krcato, nema mesta. Sad mi zaigra srce kad se setim.

Srećko zadovoljan ali, kao i uvek, spreman da prokometariše na svoj način.

„Mamicu vam ja j..m, gde ste do sad? Šta je, ‘oćete da prođete kroz masu k’o Bitlsi? Mamicu ti j…m sa kim ja imam posla!!!“

O, da, tog dana je prodato tačno 244 ulaznice. Tada i nikad više. Rekoh gore, pola prostora smo zauzeli mi sa opremom.

Jedan je bio Daba. Jednom i nikad više Satelit.

Nebojša Neco Marić
muzičar
Grupa R.U.LJ.A

________________________________________
Stavovi autora izneti u rubrici „Glas Raščana“ nužno ne odražavaju i uređivačku politiku redakcije „Razglasa“