Raška 4. oktobra: Dve slike, dva lica

Četvrti oktobar u Raški nije bio samo još jedan dan u političkom životu našeg grada. Bio je dan u kojem su se, gotovo istovremeno, pred građanima pojavile dve potpuno različite slike.

U gradskom parku, na trgu, okupili su se studenti i građani. Bio je to lep, dostojanstven i energičan skup. Ljudi su došli da budu zajedno, da podrže ono u šta veruju i da pokažu da postoji drugačiji glas.

Jednostavno – da budu viđeni i saslušani.

A onda, gotovo u isto vreme, u glavnoj ulici – okupljanje naprednjaka.

Teško je ne zapitati se: zašto baš tada?

Jer ovo nije prvi put da se oko studentskih okupljanja stvara svojevrsno političko nadmetanje. Pre samo nekoliko nedelja njihov štand postavljen je pola sata ranije, upravo na mestu na kojem su studenti želeli da postave svoj. Ovoga puta organizovano je okupljanje u isto vreme kada i studentski skup.

Možda je slučajnost.

Ali građani vide redosled događaja. Vide šta se dešava. I umeju sami da izvuku zaključak.

Moj zaključak je jednostavan: studentska energija postala je nešto na šta vlast oseća potrebu da odgovori.

A način na koji se odgovara mnogo govori.

Kada imate rezultate – govorite o rezultatima.

Kada imate argumente – govorite argumentima.

Kada imate podršku građana – ne morate da je dokazujete demonstracijom brojnosti.

Zato, kada se na studentski skup odgovori sopstvenim skupom, u isto vreme i na način koji ostavlja utisak političkog nadmetanja, to više govori o onima koji odgovaraju nego o onima kojima pokušavaju da odgovore.

Ne mora niko da kaže da se vlast plaši studentske energije. Dovoljno je pogledati kako reaguje kada se studenti okupe.

I upravo zato je takav način političkog odgovora, po mom mišljenju, sraman.

Ne zato što se naprednjaci okupljaju. Imaju pravo da se okupljaju, kao i svako drugi. Problem nastaje kada se politička snaga pokušava pokazati tako što se na tuđe okupljanje odgovara sopstvenim.

Jaka vlast ne mora da se takmiči sa studentima. Jaka vlast ih sasluša.

Može da se ne složi. Može da odgovori. Može da pokuša da ih ubedi.

Ali kada se termini i javni prostor pretvaraju u teren za političko nadmetanje, teško je to doživeti kao izraz sigurnosti.

Više liči na nervozu.

Možda je upravo to bila najvažnija slika Raške 4. oktobra.

Na jednom mestu ljudi koji veruju da promena može da dođe.

Na drugom ljudi koji pokušavaju da pokažu da se ništa ne menja.

A između njih – vi.

Vi koji gledate. Vi koji pamtite. I vi koji odlučujete.

Vlast može da organizuje skupove i pokaže brojke. Ali brojke nisu odgovor građanima.

Četvrti oktobar zato nije pokazao samo dve slike. Pokazao je dva lica politike.

Jedno lice traži da bude saslušano. Drugo pokušava da pokaže ko je jači.

A između njih stoje građani – oni koji gledaju, pamte i na kraju odlučuju.

Jer prava snaga nije u tome da nadjačate građane.

Prava snaga je da imate šta da im odgovorite.

Autor teksta je Branko Bukara
___________________________________________________________
Tekstovi objavljeni u rubrici „Glas Raščana“ predstavljaju autorske stavove i ne odražavaju nužno uređivačku politiku redakcije „Razglasa“.