Dečija nedelja: Od sigurnosti i poverenja do prevencije nasilja

Dečija nedelja, koja se ove godine obeležava od 5. do 11. oktobra pod sloganom „Da bi deca srećna bila – ljubav i poštovanje, a ne sila“, prilika je da se, prema rečima psihološkinje Milene Popović iz OŠ „Raška“, podsetimo kako sigurnost, poverenje i odnos odraslih prema deci mogu doprineti prevenciji nasilja.

Za razvoj psihološki stabilnog, samostalnog i emocionalno zrelog deteta najvažnija je emocionalna sigurnost, smatra Popović.

„Dete se oseća sigurno kada zna šta može da očekuje. To se postiže jasnim granicama, dnevnim rutinama i stabilnim odraslima čije reakcije nisu nepredvidive ili preteće“, objašnjava Popović.

Kada se dete oseća sigurno i poštovano, prema njenim rečima, razvija pozitivnu sliku o sebi, bolje reguliše emocije i postaje otpornije na stres, dok se kod dece čije potrebe za sigurnošću i poštovanjem nisu zadovoljene češće mogu razviti anksioznost, povlačenje ili agresivni obrasci ponašanja.

Jedan od važnih delova poštovanja deteta jeste i njegovo pravo da bude saslušano, što ne znači da dete odlučuje o svemu, već da se njegov pogled uzima u obzir kada se donose odluke koje ga se tiču.

U školi to može da znači uključivanje dece u izbor tema projekata, uređenje prostora ili dogovor o zajedničkim pravilima, dok se u svakodnevnom životu prostor za razgovor stvara i jednostavnim stvarima poput toga da odrasli odloži telefon, pogleda dete i zaista sasluša šta ima da kaže.

„Deca vrlo brzo primete kada ih odrasli samo formalno slušaju, dok su mislima negde drugde“, kaže Popović.

Ona kao jednu od čestih grešaka odraslih izdvaja i potrebu da odmah pronađu rešenje ili upute kritiku, umesto da prvo pokušaju da razumeju šta se sa detetom događa.

Zato predlaže jednostavnu promenu – da se automatska reakcija zameni radoznalošću.

„Umesto pitanja ‘Zašto si takav/takva?’, možemo da pitamo ‘Šta ti je potrebno u ovom trenutku?’“, kaže Popović.

Takav pristup, dodaje, ne znači odustajanje od granica, jer su one deci takođe potrebne da bi se osećala sigurno, već promenu načina na koji odrasli pokušavaju da razumeju njihovo ponašanje.

Poseban značaj ovo ima u odnosima među vršnjacima, jer školsko dete kroz svoju grupu sve više procenjuje sopstvenu vrednost i pripadnost.

Kada dete izgubi osećaj da ga odrasli štite, a vršnjaci čuju, može da zaključi da nema svrhe da govori o onome što mu se događa, objašnjava Popović, što može voditi povlačenju, visokom stresu i osećaju bespomoćnosti.

„Fizičko nasilje i otvorene tuče lako su uočljivi, ali suština prevencije je da odrasli budu proaktivni posmatrači, a ne samo oni koji kažnjavaju kada problem već eskalira“, kaže Popović.

Upravo zato, poruka „ljubav i poštovanje, a ne sila“ nije samo poziv da se nasilje zaustavi kada se dogodi, već i podsećanje da dete treba da ima osećaj sigurnosti, da bude saslušano i da zna da će odrasli reagovati kada mu je potrebna pomoć.