„Bespočetne i beskrajne ideje“

Nacionalni park Kopaonik. Sve je, samo ne nacionalni. Park za partijske drugove, ali one crvene „bespočetne i beskrajne“ takav i direktor bi, do samog kraja, beskrajan. Skoro 20 godina direktorovanja, pa ga kao smeniše, kao menjaju nešto, a ono zamena igrača, stigla ga starost.

Gledamo svi kako gore deponije Novi Pazar, Vranje, Lazarevac… U Pazaru doterali mernu stanicu da meri zagađenost vazduha, pa joj isključili struju i ispade frka oko toga, ne zna se ko više laže. Ali to me podseti, ljudi pa mi u Raški ni nemamo mernu stanicu. Imam predlog: SNS kao „stranka sa najviše članova, bla, bla, bla“ da sakupi novac i donira gradu. Šta mislite, hoće li prihvatiti ovaj predlog?

E, čuste li vi, kreće rekonstrukcija Doma zdravlja. Zdravlje bez lekara, teško. Biće to lep Dom starih.

A onda pesma leči dušu. Jeste da ne dovodi turiste, ali pevale nam Leontina i Tijana, pa after Galija. Za koga? Trinaest ljudi je na Kopaoniku. Aman ljudi, znate koliko malo fali da se nešto napravi, neko jezero u Vikend naselju, pa staza od tog jezera do centra. Pa staza od tog do Semeteškog jezera, pa neka panoramska ljuljaška na Pančiću, pa panoramski vozić da poveže Vikend naselje i banju… Ej šta mi sve pade na pamet, jesam lud.

Svašta ja predložih i mernu stanicu i neke staze i jezera i voziće i svakakva čuda, a tamo ko odlučuje ima da pukne od smeha. Taj se tamo sprema neku Karleušu da dovede, načuo sam, možda nisam dobro čuo.

I tako, sve se nešto ove nedelje vrtelo oko Nacionalnog parka, koji je sve samo nije nacionalni. A mi, čiji smo mi? Nečiji ili slobodni?

Ovaj moj pomalo sarkazam se čitao prošle nedelje, dok čitate ja pišem, kad prestanete pisaće neko drugi. Ne znam šta će biti sledeće nedelje, neizvesno i neutralno je sve, pa čak i za NACIONALNO.

Nastavnik ekonomske grupe predmeta
Građanski aktivista
Veljko Raković