25. oktobar

Svojstveno je ljudima da žele biti pametni, i kada bi se po livadi poređale pameti, svako bi opet uzeo svoju.

U takvoj situaciji, a vezano za politiku i izbore, jedni pokušavaju da budu pametni tako što se bave predviđanjem rezultata izbora, a drugi pokušavaju biti pametni tako što slušaju ove prve misleći da su oni pametniji i da će tako nešto saznati. Međutim, uglavnom ta predviđanja imaju težinu kao horoskop: služe za zabavu i da se vreme popuni nekim nazovi sadržajem.

S obzirom na navedeno, potpuno je besmisleno predviđati rezultate budućih izbora. Ono što je, međutim, moguće i pametno jeste da se posmatra realnost u kojoj se naše društvo nalazi.

U našoj zemlji od 2000. godine nije postojao trenutak kao što je ovaj, a to je da svako ima formirano političko mišljenje. Mišljenje o politici imaju svi onda kada je situacija u društvu loša i to ih dotiče, dok se politikom u situaciji kada je u društvu dobro bavi samo nekoliko grupa ljudi, dok ostali uživaju u svojim životima.

Do toga da sada svako ima mišljenje i jak politički stav došlo je vrlo jednostavnim mehanizmom koji je veoma poznat u društvenim naukama, a to je da postoji velika razlika između društvenog dogovora, društvenog obećanja i društvene realnosti.

Naš društveni dogovor nema neke posebne karakteristike kako hoćemo da nam društvo bude, ali ima kako hoćemo da nam društvo ne bude: hoćemo ipak da ne budemo društvo lopova i hohštaplera, da ne budemo društvo niskog morala, da ne budemo društvo nepismenih i prostaka.

Negde uz put, dok nismo pazili i kada nismo svi imali mišljenje, nastala je velika razlika između društvenog dogovora i društvenog obećanja kakvo smo davali mladima i društvene realnosti. Postali smo sve ono suprotno od toga što smo mislili da jesmo i upravo je to momenat kada su se oko politike i izbora angažovali svi.

To je društveni momenat, a faktički momenat je bio kada smo shvatili da je moguće da u našoj državi nadstrešnica na javnom mestu, gde se uzdamo da je bezbedno boraviti, samo padne ljudima na glavu i pobije ih.

Ako se sve navedeno ima u vidu, jasno je zašto danas u Srbiji svako ima mišljenje o trenutnoj politici i zašto je svako od nas na jedan ili drugi način politički angažovan. Problem, međutim, nastaje upravo jer je veoma veliki broj onih koji nisu zadovoljni trenutnom politikom koja je živa već mnogo, mnogo godina, ali koja ne daje ono što obećava.

Ovi na strani trenutne politike su sve malobrojniji i oni to znaju, što ne umanjuje njihovu snagu, upravo naprotiv, jer njihova snaga ne proizilazi iz brojnosti nego iz činjenice da im je država kao monopol sile dostupna i u njihovoj funkciji.

Međutim, država nije vlast ni nosioci vlasti, država je narod. Narod hoće sada da državu vrati sebi i to će učiniti svakako, kako to narod već uvek na kraju i uradi. Svima bi bolje bilo kada bi shvatili šta ovaj narod većinski želi i dozvolili da se želje većinskog broja građana mirno sprovedu.

Iako stoji ono sa početka priče da je predviđati rezultate izbora nezahvalno, ipak je dovoljno samo pogledati realnost i jasno zaključiti da je promena došla i da se tu nema šta predviđati, da promena samo čeka da se formalizuje, i rezultati izbora će biti formalizacija promene koja je već tu, pa ovaj tekst ne služi predviđanju izbora, već očitovanju onoga što je već nastupilo. Promene su tu, rodile su se, a njihovo rođenje će se formalno zapisati 25. oktobra.

Autor teksta je Milica Roglić, advokat
___________________________________________________________
Tekstovi objavljeni u rubrici „Glas Raščana“ predstavljaju autorske stavove i ne odražavaju nužno uređivačku politiku redakcije „Razglasa“.