Vreme nije isteklo… ide trojka, ide trojka….

Uzvikivali su sjajni Edin i Kole 25. aprila 2010. kada je Dušan Kecman pogodio trojku preko celog terena, doneo titulu Partizanu i ušao direktno u legendu. Naša košarkaška tradicija pamti velike trojke koje su postizali i donosili pobede Đorđević, Danilović, Stojaković, Bodiroga, Teodosić…

Pamtimo i velike igrače sa brojem 3 na dresu: Ajversona, Vejda, Krisa Pola, Dražena Petrovića, pa fudbalske legende Paola Maldinija i Roberta Karlosa, jednog od najvećih igrača bejzbola Bejb Ruta… Čuven je i napad u trouglu zahvaljujući kome je Fil Džekson osvojio 11 titula sa Čikagom i Lejkersima…

Šta je to magično u broju 3, šta ga razlikuje od svih drugih?

Broj 3 se kroz istoriju civilizacije pokazao kao jedan od temelja ljudskog mišljenja, nauke, religije, filozofije, umetnosti… Mnogi istoričari i antropolozi smatraju da je ovaj broj ključan za sistem po kome ljudski mozak organizuje svet oko sebe, matrica kroz koju je čovečanstvo gradilo svoju kulturu i umetnost, zakone i društveni poredak, hramove i gradove, pa i čitavo razumevanje univerzuma.

U starim mitologijama i paganskim verovanjima, broj 3 je bio ključ za razumevanje kosmosa i poretka u svetu.

Pitagorejci su ga smatrali prvim pravim brojem i simbolom harmonije jer ima početak, sredinu i kraj.

Antički graditelji su rano shvatili da je broj 3, odnosno njegov geometrijski prikaz – trougao, najstabilnija struktura u prirodi.

Umetnici svih epoha koristili su broj 3 kao savršen alat za postizanje harmonije i estetske ravnoteže.

Danteova Božanstvena komedija, jedno od najvećih dela svetske književnosti potpuno je izgrađeno na broju 3. Sastoji se od tri dela, svaki deo ima po 33 pevanja, a spev je pisan u posebnoj rimi od tri stiha – tercini.

Još od renesanse, slikari (a danas fotografi i filmski stvaraoci) koriste „pravilo trećine“ za postavljanje kompozicije dela. Slika se deli na tri horizontalna i tri vertikalna polja, a glavni motivi se postavljaju na presecima tih linija radi najboljeg vizuelnog efekta.

U Hegelovoj dijalektici postoji trojni model razvoja ideje: teza, antiteza i sinteza.

Savremena demokratska civilizacija počiva na ideji francuskog filozofa Monteskjea o trojnoj podeli vlasti na: zakonodavnu (parlament), izvršnu (vlada/predsednik) i sudsku. Ovaj sistem održava ravnotežu i sprečava diktaturu.

Naš fizički svet doživljavamo kroz tri dimenzije (dužina, širina, visina), a vreme delimo na tri razdoblja (prošlost, sadašnjost i budućnost).

Osnovna podela materije u prirodi koju je čovečanstvo prvo spoznalo i usvojilo podrazumeva tri agregatna stanja: čvrsto, tečno i gasovito.

Moderna fizika i mehanika izgrađene su na 3 osnovna Njutnova zakona.

U hrišćanskoj tradiciji, broj 3 je verovatno najsvetiji broj jer označava Svetu Trojicu: Oca, Sina i Svetog duha. Isus Hristos je vaskrsnuo trećeg dana nakon raspeća, čime broj 3 postaje direktan simbol pobede nad smrću, simbol novog života i nade.

U psihologiji i komunikologiji postoji pravilo koje se zove „Pravilo trojke” (Rule of Three). Naučno je dokazano da ljudski mozak najlakše pamti informacije, obrasce i poruke kada su one mešovito grupisane u tri celine (npr. Cezarovo „Veni, vidi, vici”(Dođoh, videh, pobedih) ili krilatica kojom je započela Francuska buržoaska revolucija „Liberté, égalité, fraternité” (Sloboda, jednakost, bratstvo)). Naš um voli tri lika. Imamo Tri praseta, Tri musketara, Tri sestre, Tri ratna druga, kao i motiv ispunjavanja Tri želje.

Najuspešniji brendovi koriste slogane od tri reči: Nike („Just Do It”), McDonald’s („I’m Lovin’ It”), ili Apple koji je svoj prvi iPhone 2007. godine predstavio kao tri uređaja u jednom (iPod, telefon, internet komunikator) – što je bio pravi doktorat Stiva Džobsa u korišćenju ovog pravila.

Ovaj koncept je osnova svakog dobrog filma ili knjige (struktura od 3 čina)…itd, itd…

Ovo je samo deo onoga što simbolizuje i predstavlja ovaj moćni broj, čega sam se setio „na prvu“ i zbog čega se broj 3 u javnom govoru često naziva i „magičnim brojem”.

Broj 3 zauzima centralno mesto i u srpskoj narodnoj tradiciji, običajima i usmenom predanju.

Srpska usmena književnost, koju je sakupljao Vuk Karadžić, potpuno je podređena zakonu „trojstva“. Bez broja 3, radnja u bajkama i epici ne može ni da počne ni da se završi. U bajkama i pričama redovno postoje 3 brata ili 3 sestre, junak mora da obavi 3 zadatka, aždaje i ale imaju po 3 glave, a vile u gori se često okupljaju u grupama po 3.

Kod Srba je ovaj broj duboko ukorenjen i kao magijski i zaštitni broj koji donosi sreću, dovršava započeto i tera nečiste sile.„Treća sreća“, „Tri puta Bog pomaže“, tri puta se ljubimo, dajemo „treću“ – najvažniju zdravicu na slavama, svim bitnim događajima i okupljanjima, pozdrav sa tri raširena prsta (palac, kažiprst i srednji prst) na desnoj desnoj ruci je najprepoznatljiviji srpski nacionalni gest…

Popularna kultura ovih prostora pamti filmove Tri, Saše Petrovića, Tri karte za Holivud, Božidara Nikolića, Pesmu broj 3 grupe Time, izvornu pesmu Tri livade nigde hlada nema, a humoristička matrica u kojoj se sretnu Rus, Amerikanac i neko od naših do današnjeg dana je omiljena…

Na osnovu svega i pored svega navedenog, zaključio bih da broj 3 simbolizuje i maštu, kreativnost i povezivanje, donosi energiju, radoznalost i optimizam.

Dolazi neki novi 25. Vreme i dalje delimo na prošlost, sadašnjost i budućnost… I vreme još uvek nije isteklo… „Ide trojka, ide trojka…“

Dolazi budućnost!

Autor teksta je Nikša Barlov, kulturni radnik
___________________________________________________________
Tekstovi objavljeni u rubrici „Glas Raščana“ predstavljaju autorske stavove i ne odražavaju nužno uređivačku politiku redakcije „Razglasa“.