Raška u duhu studenata

Postoje trenuci kada jedna generacija ne mora mnogo da govori da bi pokazala koliko se razlikuje od onih koji govore u njeno ime. Dovoljno je da pogledamo šta rade.

U Raški se taj duh nove generacije sve više vidi kroz studentske aktivnosti. Kroz štandove i bazare. Kroz humanost. Kroz razgovore sa sugrađanima. Kroz akciju „Student u svakom selu“. Kroz vreme koje daju drugima, a za koje im niko ne plaća dnevnicu, ne obećava funkciju i ne traži protivuslugu.

I upravo je to početak i kraj svega. Ta činjenica nam govori koliko su studenti drugačiji od vlasti. Pokazali su nešto što je kod gore pomenutih potpuno zabranjeno – da čoveku možeš da ponudiš, a da ga ne primoravaš.

Dakle, studenti pozivaju, ne primoravaju. Jer podrška ima smisla samo onda kada je slobodna.

Ako neko dođe na studentski štand zato što želi – to je podrška. Ako neko pomaže zato što veruje – to je solidarnost. Ako neko ne želi – to je njegovo pravo. Studenti to, čini mi se, razumeju.

A vlast?

Godinama smo svedoci da se ovde podrška meri podaništvom, fotografijama kao dokazima iste, aplauzima i članskim kartama. Videli smo da se ljudi pojavljuju na opskurnim događajima poput šatora i raznih mitinga zato što „moraju“. Da zaposleni u preduzećima dobijaju instrukcije (a neki i povišice od 5% ili duple dnevnice). Da se od građana očekuje zahvalnost za ono što im pripada po zakonu.

Studenti su pokazali da može drugačije!

Probudili su grad. Pokazali drugu i lepšu vrstu energije za kojom smo godinama vapili. Energiju slobode, mladosti i upornosti.

Vrlo često licitiraju sa brojkama, fotografišu nas pa prebrojavaju koliko nas je na studentskim skupovima u Raški.

Zar je važno?

Niko nije došao primoran. I to ima svoju težinu. Naša podrška studentima nije iznuđena i nije naređena. Nije kupljena, a ni uslovljena. Data je slobodno.

A upravo je slobodan čovek ono čega se vlast najviše plaši. Jer čovekom koji se ne boji da kaže „ne“, teško je upravljati. A čovekom koji ume da kaže „da“ onda kada to zaista želi, još je teže manipulisati.

Studenti su pokrenuli Rašku. Pokucali na vrata. Obišli sela. Postavili štandove. Pozvali ljude. Bez pritiska, bez ucene, bez straha. Samo ljudi među ljudima.

Možda je to najjednostavnija definicija promene koja dolazi i kod nas. Donose je studenti.

Jer… STUDENTI POBEĐUJU!

Jovana Jemović
Diplomirani inženjer tehnologije i građanska aktivistkinja
___________________________________________________________
Tekstovi objavljeni u rubrici „Glas Raščana“ predstavljaju autorske stavove i ne odražavaju nužno uređivačku politiku redakcije „Razglasa“.