Vama i nama

Vama, koji ste za mizerne cifre prodali ono što nema cenu – obraz. Nedavačima, koji ste dali sve što se moglo dati. Rekreativnim dizačima tri prsta. Apologetama performativnog kvazipatriotizma, svedenog na šatorska veselja, smeće i zgažene zastave nakon kontramitinga. Praznim ljušturama bivših ljudi.

Apatičnim konformistima bez moralnog kompasa i dostojanstva. Neumornim rektalnim alpinistima. Dezerterima od sopstvene savesti. Servilnim beskičmenjacima bez osećaja stida i pogledima neopterećenim mišlju. Latentnim mrziteljima svoga naroda. Oportunističkim instrumentalizatorima religioznosti.

Reprezentima nacionalne tragikomike. Talogu ovog društva. Falsifikatorima istine. Arhitektama propagandne mašinerije. Samoživim i beskrupoloznim stvorenjima bez trunke solidarnosti. Egzekutorima političke represije.

Alavim neradnicima beskonačnog apetita. Demonizatorima i neposrednim učesnicima progona sopstvene omladine. Radikalima presvučenim u napredne odore. Koalicionim drugovima zla. Ideološkim kameleonima. Perfidnoj hordi ograničenih poltrona bez imalo samopoštovanja. Vama, koji ste se prepoznali.

Da li vas je sramota?

Ovo više nije pitanje ideologije, već pitanje zdravog razuma, morala i borbe dobra i zla. Vaš izbor i vaša sramota sa kojom ćete živeti do kraja svog tužnog života. Suočite se sa Njegošem: ,, Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka!’’

A nama, koji smo bili utonuli u duboki san, pomireni sa sudbinom, bespomoćni pred njom i lišeni nade. Ali i nama, koji smo se probudili iz smrtnog sna i kao feniks vaskrsli iz pepela.

Nama, koji smo bili ,,lucida intervalla’’ momenat u potpuno pomračenoj svesti našeg naroda. Nosiocima iskre koja je rasplamsala davno tinjajući plamen. ,, Samo buktinjama zbori se kroz tmine.’’

Otelotvorenju srpskog prkosa i inata. Baštinicima slobodarskog zaveta naših slavnih predaka. Antipodima političkog konformizma i oportunitizma. Nama, ukorenjenima u moralnoj vertikali, istorijskoj samosvesti i nepokorivom etosu našeg naroda. Vaskrsiteljima davno zaboravljenih vrlina i vrednosti.

Nama, iskrenim rodoljubima. Altruistima koji su indiviudualni interes podredili opštem dobru, a solidarnost i empatiju uzdigli u najviši oblik ljudskosti. Nama, koji smo žito u polju kukolja. Ponosni što nismo vi. Slobodoumnim ljudima satkanim od integriteta i čeličnog karaktera, od kojih obraz ne možete kupiti, niti dostojanstvo oduzeti.

Nama, koje ste hapsili, tukli i gazili, ali nas niste niti ćete nas ikada zgaziti. Kojima ste pretili, ali nas niste niti ćete nas ikada uplašiti. Čijim porodicama ste se svetili, ali nas niste niti ćete nas ikada slomiti, jer kako je naš vladika Atanasije rekao: ,,Jesu vihori, jesu bure, ali nismo slamke!’’

Nama, pred kojima sledi najvažniji dan u našoj novijoj istoriji. Dan kada će se videti ko je vera, a ko je nevera. Arčibald Rajs napisao je sledeće: ,,Nemojte dozvoliti da vaša lepa duša propadne u đubretu.

Ja verujem u budućnost vašeg naroda. Duh Kosova, Karađorđa, Kumanova i Kajmakčalana ponovo će se probuditi. Mora se, međutim, brzo probuditi. Sudbina vam je u vlastitim rukama: blistava budućnost ili ponovo ropstvo!’’

A ja, narode moj, grade moj, zemljo moja voljena, verujem u ono što je Rajs video u nama, duh i snagu jednog slavnog naroda da se, onda kada mu je najteže, ponovo vrati sebi. Zato je moj odgovor jasan, sloboda i blistava budućnost!

Naš duh se probudio. Probudila se ona nepokolebljiva potreba čoveka da bude slobodan i da o svojoj sudbini odlučuje sam. I oni to znaju. Znaju da se svest jednom probuđenog naroda ne može ponovo suspendovati, da se slobodna misao ne može dekretom ugasiti i da se dostojanstvo ne može zauvek podrediti strahu. Znaju da duh koji su nam u amanet ostavili naši preci još živi u nama.

Zato pred nama više nije samo pitanje političkog izbora. Pred nama je pitanje kakvu Srbiju ostavljamo onima koji dolaze posle nas. Srbiju slobodnih ljudi ili Srbiju poslušnika? Srbiju dostojanstva ili Srbiju poniženja? Srbiju budućnosti ili Srbiju zarobljenu u sopstvenoj sadašnjosti?

Sudbina nam jeste u vlastitim rukama i ovoga puta je nećemo ispustiti. Ili Srbija ili mafija. Ja biram Srbiju. I zato, STUDENTI POBEĐUJU!

Autor teksta je Veljko Ćirović, student
___________________________________________________________
Tekstovi objavljeni u rubrici „Glas Raščana“ predstavljaju autorske stavove i ne odražavaju nužno uređivačku politiku redakcije „Razglasa“.